25 May Kulturni šok – hoću li preživeti?

Maj 2011

Sve izgleda odlično. Napokon imam utisak da sam ovde korisna. Imam svoja zaduženja, obaveze i  slobodu da svoj rad organizujem onako kako mislim da treba. Čak i moj život teče nekako glatko kao da sam ovde rođena. Svakodnevicu ispunjava mnoštvo prijatelja sa kojima kao da se znam celog života.

Ipak jedno jutro je dovoljno da pokvari sve! Bela kafa*  umesto turske. Č namesto slova Ć u mom imenu. I ta moja spontanost kojom govorim slovenački jezik danas me nervira. Kako jedan tuđ jezik danas može tako dobro da mi gre ups… ide. Dobro je da je Lea (iz Subotice) inače imam utisak da bih zaboravila srpski.  Danas sam posle više od 4 meseca tražila i novine u ćirilici.

Sir ne jedem više, a ni kolače jer ta skuta**  je svugde glavni sastojak. Petak uveče vreme za izlazak. Tako bih išla u jedan balkanski klub, ali šta če ljudi misliti o meni. Da li će uopšte moja prijateljica iz Poljske razumeti ovu muziku? Možda je bolje, da kako je ovde to uobičajeno idemo na jedno piće posle posla u neki lokalni pub.

Parola:  S kim si takav si!… Ili bolje rečeno: Gde si, uz njih si!

Psihilozi ovi nazivaju kulturnim šokom. Hm…. Nisam baš sigurna. On dođe i prođe a kod mene traje već dobrih nedelju dana. Ipak kažu da se kod svakoga ispoljava na drugi način. Iako izgleda strašno, to je sastavni deo medkulturnog  učenja. Emotivno proživljavajući ovo stanje, mi postajemo svesni razlka između naše prirodne okoline i nove na koju se privikavamo.

Teži oblici kulturnog šoka uključuju različite faze. Svako od nas ne reaguje isto, pa tako i ne prolazi kroz sve četiri faze. Razlog više za to je i činjenica da ponekada nismo dovoljno dugo u novoj sredini i kulturi da bi mogli proći kroz sve četiri faze:

Prva faza je tzv. Faza medenih nedelja. U njoj nam se razlike između stare i nove kulture čine zanimljivim, uživamo u njima, najviše u novoj drugačijoj hrani, tempu života, navikama, arhitekturi.

Nakon nje nastupa tzv. Faza sve je grozno. Od osobe do osobe ona nastupa nakon nekoliko dana, nedelja ili meseci.  Ovu fazu možemo uočiti onog kada se raspoloženje o okolini naglo menja, a pomenute razlike postanu iritantne. Baš kao kod mene trenutno, nedostaje nam domaća hrana, tempo života nam postaje prebrz ili prespor. Ljude oko nas doživljavamo kao bezosećajne i bezobzirne. Zato oko nas tražimo sonarodnike i pokušavamo da se kroz razgovor oslobodimo negativnih naboja. Spas nalazimo u dugom i iscrpnom kritikovanju nove kulture u kojoj živimo. Negativni komentari su emocionalno obojeni, subjektivni i u najvećem broju su stereotipi.

Ohrabruje činjenica da se nakon nje na neki način ponovo prihvatamo razlike oko nas. U novoj fazi (sve je u redu), više ne reagujemo ni pozitivno ni negativno već se prosto prilagodjavamo do te mere da novu kulturu doživljavamo kao svoju. Posle određenog perioda upoznavanja sa novom kulturom i okolinom, počinjemo da se mirimo sa realnošču id a postepeno razumemo navike i običaje sa kojima smo saživeli.

Ono što na kraju sledi jeste povratak u svoju domaću sredinu, koja podrazumeva novo prilagođavanje, koje sada prolazi još jednom kroz sve pomenute faze. Zato je i nazvana obrnuti kulturni šok.

Andriana Janićijević

EVS volonterka u Sloveniji

*     crna kafa sa puno mleka, koja je jako popularna ovde.

**   beli mekan sir, neutralnog ukusa,  koristi se za salate, pite, i kolače. Glavni sastojak većine Slovenačkih tradicionalnih jela.

{webgallery} {/webgallery}