03 Oct Na kafi sa susedom u Starim Jankovcima
Septembar 2013
“Na kafu sa susedom” je aktivnost koja je u sklopu projekta „Podrška umrežavanju i evropsko saradnji gradova i opština” u petak 13. septembra održana je u opštini Stari Jankovci. Cilj aktivnosti je povezati različite učesnike dvanaest opština i gradova iz Hrvatske i Srbije, predstaviti Opštinu Stari Jankovci, upoznati njezine potencijale i strateške smernice razvoja, te stvoriti prilike za razvoj zajedničkih prekograničnih projekata u budućnosti.
Opštinu Stari Jankovci predstavio je načelnik Dragan Sudarević, te opštinski većnik Boris Dragičević koji je objasnio postupak dodele nepovratnih sredstava organizacijama civilnoga društva na području opštine. U raspravu se uključio i predsednik opštinskog veća Ivo Radić kao i drugi predstavnici udruženja.
Primer dobre prakse prekogranične saradnje predstavila je Mirela Alagić iz udruženja P.G.D.I. iz Belog Manastira. Reč je o projektu “Slama koja spaja a ne razdvaja” koji je okupio udruženje žena iz Belog Manastira, Tavankuta (Vojvodina, Srbija) i Livna (BiH), koje su zajedno učile raditi predmete od slame kako se tradicionalno izrađuju u Tavankutu.
Zanimljiva rasprava iznedrila je tri opšta zaključka koja je predstavio moderator Miljenko Turniški iz Agencije lokalne demokracije Osijek. Kod pisanja projekata, posebno kad se radi o izradi budžeta, treba imati na umu ko su partneri, i koliki se dio proračuna mora odvojiti za putne troškove prilikom obilazaka partnera. Umrežavanje s državama koje su znatno udaljenije od Hrvatske je korisno i zanimljivo, no zaključak je kako je mudrije prvo iskoristiti potencijale suseda i tu ostvariti snažniju saradnju.
Razlog za snažnije uvezivanje unutar svoje šire regije je i činjenica da su Hrvatska, Srbija i Mađarska visokocentralizirane države.U Hrvatskoj samo 8% državnog budžeta ide na sve jedinice lokalne uprave i samouprave, a ostalim sredstvima raspolaže središnja državna uprava. Partneri iz šire regije imaju sličnu budžetsku strukturu, no i slične geografske i klimatske osobine. Mentalitetske, jezične i običajne razlike su, koliko god bile različite, međusobno poznate, a svima je glavni interes razviti i osnažiti svoju sredinu, neovisno o ponašanju i prioritetima središnje države. To je drugi razlog zašto su partnerstva unutar jedne, pa i transnacionalne regije, posebno vriedna.
Kako na projektu učestvuje veliki broj predstavnika jedinica lokalne uprave i samouprave, postavilo se pitanje kakvu korist donose projekti koji neće rezultirati izgradnjom puta ili kanalizacije. Temu o edukaciji, podizanju nivoa svesti i informiranosti osoba koje donose odluke, ali i onih koji glasaju, treba ponavljati koliko god je moguće jer se vrlo često u političkom, ekonomskom ali i svakodnevnom životu upotrebljavaju termini čije značenje ne poznajemo i ne razumemo. Šta je uopšte demokratija, kakvo društvo ona podrazumeva i što sve treba učiniti da bi postigli takvo društvo? Za sada je opšti utisak da nismo zadovoljni rezultatima demokratije, jednako kako što pre nešto više od dvadeset godina nismo bili zadovoljni rezultatima socijalizma. Politička teorija uopšteno kaže kako je za promenu političkog sistema potrebno pet do šest meseci, za promenu ekonomskog sistema potrebno je pet do šest godina, ali za uvođenje građanskog društva, u kojemu će građani biti aktivni subjekti, potrebno je 50 godina. To se neće dogoditi samo od sebe, integracija i podizanje svesti građana ne događaju se slučajno, na tim procesima treba raditi. I zato su ovakvi seminari od izuzetne važnosti i vrednosti kao jedan od malih koraka prema velikom cilju – a to je uređeno demokratsko društvo u kojemu svi želimo živeti.
Više o dogadjaju možete pročitati i videti na www.rtl.hr/vijesti/novosti/
