28 Jun Ulazak u drugu polovinu EVS-a u Subotici

Jun 2011

Vreme leti i naš „mid-term“ trening u Beogradu pre izvesnog vremena je označio početak druge polovine našog EVS-a. Kao što ste već mogli pročitati naše prve utiske o životu u Subotici na ovom sajtu, mi bismo želeli da podelimo sa vama kako se osećamo ovde posle više od pola godine. Dakle, za ovo vreme smo imali priliku da upoznamo nove ljudi ne samo u Subotici, ali takođe i u drugim gradovima Srbije (u Nišu, Beogradu, Novom Sadu), kao i da naučimo mnogo toga o životu u ovoj zemlji. Takođe smo malo više  putovali po regionu i dobili dublji uvid u različite  aspekte života u Srbiji.

Ispod su predstavljeni naši lični utisci tokom boravka ovde:

Agnesin utisak:

“Posle 8 meseci, mislim više nego ikad, da je EVS iskustvo nešto što definitivno vredi pokušati. Svako iskustvo je različno i lično, ali mislim da možemo reći da smo, kao EVS volonteri, bili prilično srećni da se razvijamo u LDA i okruženju Subotice. To nam je omogućilo da učestvujemo u mnogim aktivnostima i da se više uključimo u neka polja našog interesovanja. Na primer, ja sam imala priliku da istražujem mogućnosti programa Mladi u Akciji malo dublje, kroz učešće u pisanju projekta omladinske razmene na temu nezaposlenost mladih, koji uključuje 5 partnera. Zajedno sa timom lokalnih volontera, mi smo mogli bolje dopreti do mladih ljudi i da promovišemo volontiranje i da pokušamo premostiti prazninu koja ponekad postoji od strane mladih prema EU.

Zaista, rad sa mladima je bilo stvarno otkriće kada sam stigla ovde u oktobru prošle godine i ja sam uživala svaki deo čak i teška vremena. Jedno od tih je naravno jezik – više od jednog moraš da znaš kako bih radila ovde! – to je bilo zaista teško kada smo išli u srednje škole da realizujemo radionice. Srećom, mnogo su nam pomogli redovni časovi jezika i ljubaznost mladih ljudi. Ali izazov je bio plodan na kraju jer smo mogli uraditi skoro celu radionicu na srpskom jeziku na kraju školske godine. Drugi izazov je bio u vezi sa teškoćom u radu sa ljudima iz nekoliko različitih kultura. Ja sam htela da budem aktivna, ponekad sam se osećala razočarana i više kada je bila zima i ceo grad usporen.

Sve u svemu, prilagođavanje u novoj sredini, novi način života i rada, je ono što čini ovo iskustvo bogatim, po mom mišljenju. Učeći od drugih, ja sam učila i o sebi. Ja provodim veoma lepo vreme u Subotici, uvek se iznenadim o radoznalosti i otvorenosti lokalnih stanovnika. To je nešto, što sam primetila u mom svakodnevnom životu, kao i za vreme intervjuisana, koje sam imala sa svojim saradnikom EVS volonterom Gregoarom radeći na našem ličnom projektu koji je bio fokusiran na Suboticu i različitost. Ovaj projekat je podigao našu svesnost o tome šta znači multikulturalnost u svakodnevnom životu i krucijalnu potrebu bolje komunikacije kada su razni jezici u pitanju.

Dva meseca su ostali do kraja mog EVS-a i još mnogo stvari da otkrivam“.

Gregoarovi utisci:

„Jedan od mojih glavnih motiva da dođem posebno u Suboticu je bio da otkrijem i istražujem veoma bogato kulturno okruženje. Hteo sam da iskusim život u jednom mestu, koje bi bilo potpuno drugačije od mesta gde sam živeo pre. Iz ove perspektive, Subotica je bio savršen grad, a danas sam veoma zadovoljan što sam ovde. 8 meseci boravka i ja još otkrivam i učim nešto novo svaki dan. Ja mislim da bih mogao ostati godinama i dalje bih otkrivao.

Koncept EVS-a je bio veoma dobar za mene. U stvari, on je dozvolio meni da realizujem lične projekte, kao što su istraživanje multikulturalizma u Subotici, koje sam realizovao sa Agnes ili dvodnevne radionice o jezičkoj razmeni između mladih koji govore srpski i mađarski jezik, koje sam ja  organizovao. S te strane, veliki deo mog EVS-a sasvim je zadovoljio moje najveće želje. S druge strane, ja sam otkrio i uživao u novom polju rada, kao što je rad sa mladima (kreiranje i implementacija ciklusa radionica u srednjim školama na temu volontiranja i Evropske Unije).

Nije uvek lako biti EVS volonter. Ponekad osećaj izolovanosti može da preuzme vođstvo, izolovanost od prijatelja, porodice, od svega što se dešava kod kuće. Raspoloženje može da varira gore i dole. Bez obzira, EVS ostaje jedno veoma pozitivno iskustvo za mene“.

Gabin utisak:

„Posle više od pola godine, koje sam provela u Subotici, ja se osećam tako dobro integrisana u lokalnu zajednicu i prilagođena načinu života ovde, i zato mislim da napustiti sve to relativno uskoro neće biti manje izazovno nego početak mog EVS-a. Kada u mislima putujem nazad u jesen 2010. godine, vidim mnogo stvari drugačije nego što ih vidim sada. Iskreno mogu da kažem da već neko vreme jednostavno samo uživam u mestu gde sam, aktivnostima u kojima sam angažovana i sredini koja me okružuje.

To je zaista sjajno osećati se delom takve multikulturalne zajednice koja postoji u Subotici. Nikad  se ne osećaš kao inostrani autsajder i možeš da dobiješ uvid u različite nacionalne zajednice, i njihove kulture i tradicije koje postoje na jednom mestu. Ali u početku je bilo dosta zbunjujuće da shvatiš ko je ko.

Aktivnosti (učešće u realizaciji projekata, priprema predloga projekata, radionice u srednjim školama, rad u timu sa lokalnim volonterima i mogućnost imati lični projekat) u koje je LDA Suboticavnas uključila (EVS volontere) takođe su nas približili lokalnoj zajednici i pomogli bolje razumeti specifičnosti regiona.

Uprkos činjenici što grad nije vrlo veliki, uvek možeš da nađeš zabavan način da provedeš svoje slobodno vreme sa prijateljima. Posebno sad, kada je lepo vreme i kada postoje festival za festivalom. Ali tokom zime zaista nije tako živo.

I ja sam izuzetno srećna što sam smanjila jezičku barijeru (govorim o srpskom jeziku) do minimuma, što omogućava da se osećaš još više kao “lokalni” stanovnik, skoro na celom Balkanu.

{webgallery} {/webgallery}